Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
PREOBRAŽENJE GOSPODNJE – „PREOBRAŽAVA SE I VODA I GORA“ Jednu naviku treba izbegavati!
screenshot
Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika. Za ovaj dan vezuju se brojni običaji i narodna verovanja, a jedno od najpoznatijih kaže da na Preobraženje ne treba spavati preko dana, kako čovek ne bi bio pospan tokom čitave godine.
Preobraženje Gospodnje posvećeno je događaju opisanom u Jevanđeljima, kada se Isus Hristos pred svojim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom preobrazio na gori Tavor. Njegovo lice zasijalo je poput sunca, a haljine su postale bele kao svetlost.
Prema hrišćanskom predanju, tada se začuo i glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni... njega poslušajte.“ Zbog toga se Preobraženje naziva i letnjim Bogojavljenjem.
„Preobražava se i voda i gora“
U našem narodu ovaj praznik vekovima označava i svojevrsnu granicu između leta i jeseni. Otuda poznata izreka:
„Na Preobraženje se preobražava i voda i gora.“
Verovalo se da od ovog dana priroda počinje polako da se menja – lišće žuti, noći postaju hladnije, dani kraći, a voda u rekama i jezerima sve hladnija. U pojedinim krajevima zato se govorilo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Posebno mesto zauzima i verovanje da se u gluvo doba noći nebo „preobražava“. Prema narodnom predanju, onaj ko ugleda taj trenutak treba da se pomoli i poželi želju, ali ono što je video ne bi trebalo da prepričava drugima.
wikipedia.org
Grožđe se osvećuje u crkvi
Jedan od najpoznatijih običaja za Preobraženje vezan je za grožđe. U crkvama se osvećuje novi rod grožđa, koji se potom deli vernicima. U krajevima u kojima nema grožđa osvećuje se drugo voće.
Prema starom običaju, mnogi vernici upravo na Preobraženje prvi put jedu grožđe iz novog roda.
Praznik pada tokom Velikogospojinskog posta, koji traje od 14. do 27. avgusta, a na Preobraženje je dozvoljena riba.
Shutterstock
OVO NE TREBA RADITI NA PREOBRAŽENJE
Za ovaj praznik vezano je posebno zanimljivo narodno verovanje: ne valja spavati preko dana. Nekada se govorilo da će onaj ko na Preobraženje prespava deo dana biti „dremljiv i pospan“ tokom čitave godine.
Ali to nije jedino verovanje. Smatralo se i da ne treba plakati, kako suze ne bi pratile čoveka narednih meseci. Narod je savetovao i da se dan ne provodi u kafani i preteranom veselju, jer se verovalo da ono što čovek radi na Preobraženje može da mu „pređe u naviku“.
Nasuprot tome, u pojedinim krajevima žene i devojke ustajale su rano i započinjale ponešto od svakog posla, verujući da će tako tokom naredne godine biti vredne i uspešne.
Beru se lešnici, a jedna stvar se čuva cele godine
Stari običaji nalažu i branje lešnika na Preobraženje. Oni su se čuvali tokom godine jer se verovalo da mogu pomoći kod pojedinih tegoba, naročito bola u uhu.
U nekim krajevima postojali su i zaštitni običaji vezani za decu, kojima su majke uz odeću ili oko vrata stavljale novčić vezan crvenim koncem, verujući da ih tako štite od uroka.
Ipak, iza brojnih narodnih običaja stoji mnogo dublja poruka samog praznika. Preobraženje u hrišćanstvu govori o promeni, svetlosti i duhovnom preobražaju čoveka – zbog čega ovaj praznik zauzima posebno mesto među velikim praznicima pravoslavne crkve.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar