VELIKA SREDA Dan tišine, pokajanja i oproštaja pred najveći praznik

Velika sreda, koja se obeležava u okviru Strasne sedmice, nosi snažnu poruku pokajanja, ali i upozorenja na izdaju i ljudsku slabost. Tog dana Crkva se seća žene grešnice koja je pomazala Isusa Hrista mirom u domu Simona gubavog, ali i Judinog izdajstva koje je usledilo nakon tog događaja.

Ovaj dan predstavlja prelomni trenutak pred najtužnije dane hrišćanstva, ali i uvod u vaskrsenje i pobedu života.

Shutterstock

Dan pokajanja i unutrašnjeg mira

U bogosluženjima se posebno naglašava razlika između pokajanja i izdaje – između žene koja se iskreno kaje i učenika koji izdaje. Upravo ta simbolika nosi snažnu poruku vernicima da svako ima izbor.

Na Veliku sredu prestaje služenje Pređeosvećene liturgije, kao i čuvena molitva Svetog Jefrema Sirina sa poklonima, što označava kraj posebnog velikoposnog načina bogosluženja i prelazak na službe posvećene Hristovom stradanju.

Šta se radi na Veliku sredu
Za razliku od nekih drugih prazničnih dana, na Veliku sredu dozvoljeni su svi kućni poslovi, ali bez slavlja i veselja. Dan treba provesti u miru, tišini i molitvi.

U hramovima se služi Veliko povečerje, sveštenici nose crne odežde, a vernici se poklanjaju i mole za oproštaj – baš kao na početku posta. To je trenutak kada se simbolično traži oproštaj i od Boga i od ljudi.

Shutterstock

Uvod u najveće dane vere
Velika sreda je uvod u Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu – dane koji vode ka Vaskrsu. Ona nas podseća da bez pokajanja nema ni oproštaja, a bez vere nema ni nade.

U tišini ovog dana krije se snažna poruka – da svako od nas ima priliku da izabere put dobra.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)