VELIKI USKRŠNJI POST POČINJE 23. FEBRUARA Evo kako izgleda svaka nedelja i šta ona znači

Veliki uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, ove godine počinje 23. februara, a završava se 11. aprila, dok se Vaskrs slavi 12. aprila. Ukupno traje 48 dana i predstavlja pripremu vernika za najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo. Ovaj post nije samo uzdržavanje od hrane, već i vreme duhovnog pročišćenja, molitve, praštanja i smirenja.

Šta podrazumeva uskršnji post?

Tokom Velikog posta vernici se uzdržavaju od: mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, hrane sa životinjskim mastima. Ulje i vino dozvoljeni su subotom i nedeljom, kao i na praznik Mladenci.
Riba je dozvoljena samo na Blagovesti (7. april) i Cveti. Većinom dana posti se na vodi, posebno strogo sredom i petkom.

Pravi post, prema učenju Crkve, ima dve strane – telesnu i duhovnu. To znači da nije dovoljno samo promeniti jelovnik, već i raditi na sebi: izbegavati loše misli, svađe, ogovaranja, povećati molitvu i dobra dela.

Shutterstock

Sedam nedelja Velikog posta

1. Čista nedelja – početak očišćenja

Prva nedelja posta simbolizuje duhovno i telesno čišćenje. Naziva se i Todorova nedelja. Tradicionalno je najstroža – nekada su vernici prva tri dana provodili u gotovo potpunom uzdržanju. Poruka ove nedelje je jasan početak – presecanje sa lošim navikama, praštanje i unutrašnje smirivanje. To je trenutak kada vernik ulazi u post punom ozbiljnošću.

2. Pačista nedelja – učvršćivanje odluke

Ova nedelja produbljuje započeti podvig. Posti se uglavnom na vodi tokom radnih dana, dok je vikendom dozvoljeno ulje. Simbolika je u istrajnosti. Prvi entuzijazam prolazi, a na scenu stupa disciplina. Vernik uči da post nije kratkotrajni napor, već trajna odluka.

Shutterstock

3. Krstopoklona nedelja – snaga kroz krst

Treća nedelja posvećena je poklonjenju Časnom krstu. Krst se iznosi u hramovima kao podsećanje da se kroz žrtvu dolazi do vaskrsenja. Ova nedelja daje duhovnu snagu u sredini posta. Vernicima poručuje da istraju, jer posle stradanja dolazi radost. Na Blagovesti je dozvoljena riba, što donosi malo olakšanje.

4. Sredoposna nedelja – polovina puta

Nalazi se tačno na sredini posta. Ona je podsećanje da je polovina duhovnog puta pređena, ali i da je potrebno sačuvati fokus. U ovoj fazi vernici se podstiču da preispitaju sebe – da li post zaista menja njihovo ponašanje, da li su smireniji, strpljiviji i milosrdniji.

5. Gluva nedelja – tišina i pokajanje

Naziva se „gluva“ jer simbolizuje tišinu, unutrašnju sabranost i povlačenje od buke sveta. U ovom periodu se izbegavaju veselja, muzika i zabave. Poruka ove nedelje je duboko pokajanje. To je vreme kada vernik treba da se suoči sa sobom bez izgovora i bez opravdanja.

Shutterstock

6. Cvetna nedelja – ulazak u završnicu

Nazvana po prazniku Cveti, kada se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Na ovaj dan je dozvoljena riba. Ova nedelja nosi simbol radosti koja prethodi stradanju. Podseća da i u najtežim trenucima postoji nada i svetlost.

7. Strasna (Stradalna) nedelja – najdublja tišina

Poslednja nedelja pred Vaskrs najstroža je i najsvečanija. Posvećena je Hristovim stradanjima. Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota imaju posebno mesto. Veliki petak je dan najstrožeg posta i tišine. To je trenutak najdublje tuge, ali i neposredne blizine vaskrsenja. U ponoć, zvuk zvona i reči „Hristos vaskrse“ označavaju kraj posta i početak radosti.

Suština

Veliki post nije samo uzdržavanje od mesa i mleka. On je prilika da: oprostimo, smirimo ego. pomognemo drugima, očistimo misli. Post nas uči da bez unutrašnje promene nema ni spoljašnje radosti.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)