ZAŠTO JE SVETI STEFAN „SLAVA ZA ŠKRTICE“? Sutra se obeležava treći dan Božića, evo šta svaki domaćin treba da zna!

Sutra, 9. januara, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Stefana, prvog hrišćanskog mučenika i arhiđakona, a ujedno i treći dan Božića. Stevanjdan je jedna od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu i praznik koji simbolično zatvara božićni ciklus.

Iako se u narodu često u šali kaže da je Sveti Stefan „slava za škrtice“, ovaj dan ima duboku simboliku zahvalnosti, zajedništva i čuvanja tradicije, a običaji koji ga prate svedoče o snažnoj vezi vere, porodice i prirode.

Milica Maksimović/bella.k1info.rs

Iznošenje božićne slame – znak završetka praznika

Jedan od najrasprostranjenijih običaja na Stevanjdan jeste iznošenje božićne slame iz kuće. Slama koja je od Badnje večeri stajala ispod trpeze pažljivo se skuplja i iznosi iz doma, jer se veruje da u sebi nosi blagoslov i plodotvornu moć.

U mnogim krajevima slama se odnosi u štalu, voćnjak ili među pčele, kako bi godina bila rodna i uspešna. U Vojvodini je običaj da slamu iznose žene, i to tiho, bez buke, jer se veruje da se tako Božić ispraća sa poštovanjem. Metla kojom se slama pometla često se ne koristi tokom godine, već se čuva kao simbol zdravlja i sreće u kući.

Shutterstock

Zašto se kaže da je Stevanjdan „slava za škrtice“?

Izraz „slava za škrtice“ vezan je za narodnu šalu, jer Stevanjdan dolazi neposredno posle Badnjeg dana i Božića, kada su trpeze već bogate i gosti siti. Zbog toga se kaže da domaćini tog dana ne moraju da iznose obilje hrane kao za druge slave.

Međutim, kao i kod svake krsne slave, suština Stevanjdana nije u količini jela, već u okupljanju porodice, kumova i prijatelja. Slavski kolač, slavska sveća i ikona Svetog Stefana obavezni su deo trpeze, jer bez njih slava nema pravi smisao.

„Polazak šljiva“ – običaj za rodnu godinu

U pojedinim krajevima Šumadije, Stevanjdan je povezan sa običajem poznatim kao „polazak šljiva“. Domaćin simbolično odlazi u voćnjak sa sekirom i zapreti da će poseći nerodna stabla. Tada ga neko od ukućana ili komšija zaustavlja rečima: „Ne seci, rodiće ove godine“.

Ovaj običaj završava se stavljanjem slame u raklje stabala, kao simbol nade u bolji rod i blagostanje u godini koja dolazi.

SPC

Vera i zajedništvo kao poruka Stevanjdana

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, Stevanjdan svuda nosi istu poruku – jačanje porodičnih veza, zahvalnost i očuvanje vere. Kao praznik koji simbolično zatvara božićne dane, Sveti Stefan podseća da su zajedništvo, mir i međusobno poštovanje temelj svakog doma.

Sutra, na Stevanjdan, običaji se ne poštuju zbog praznoverja, već kao način da se sačuvaju identitet, tradicija i duh praznika koji spaja porodicu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)