OBIČAJI KOJE SVAKA PORODICA VALJA DA ISPOŠTUJE ZA SVOJU KRSNU SLAVU!

U svakoj pravoslavnoj kući, dan slava zauzima posebno mesto — to nije samo praznik, već duhovni stub porodice, tradicija koja se prenosi s kolena na koleno. U vremenu kada mnogi pokušavaju da pomije vere i običaje s novim trendovima, važno je sačuvati suštinu: slava nije predstava, već molitva, poniznost i zahvalnost Bogu.

Slava — mnogo više od običaja

Slava je jedini običaj koji je jedinstven za srpski pravoslavni svet — nije slučajno što je kroz vekove opstala kao “najveća svetinja našeg naroda”.  I u trenucima mira i u trenucima kušnji, kod bogataša i kod skromnih domaćinstava, slava ostaje ono što okuplja porodicu i spaja živote sa tradicijom. 

U domovima gde je otac glava porodice, slava se često prenosi s oca na sina. I kad se sinovi raziđu, svako bi trebalo da u svom domaćinstvu nastavi da je obeležava — zadržavajući vezu sa korenom. 

Pripreme za slavu — disciplina, molitva i urednost

Čišćenje doma: U danima pred slavu, prikladno je da domaćica i ukućani temeljno očiste i ulepe dom. To nije samo spoljašnje uređenje, već i priprava srcem — da bi u svetinje doma mogao da uđe blagoslov Božiji. 

Osvećenje vodice i kropljenje doma: Sveštenik pred slavu dolazi u domaćinstvo da osveti vodicu i da kropljenjem “otvori” dom duhovno – ukućani tada uzimaju malo od te vodice, a ostatak služi za mešenje slavskog kolača. 

Za taj običaj obično su potrebni: činija s vodom, buket bosiljka, sveća, kadionica, tamjan i popis ukućana — sve postavljeno ispred ikone na istočnom zidu sobe. 

Shutterstock

Stavke koje tradicija ne propušta

Bez obzira na raskoš trpeze, četiri stvari su nezaobilazne — slavski kolač, slavsko žito (koljivo), sveća i vino. 

• Slavski kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna i osvećene vodice, ukrašava se krstom i slovima “ИС ХС НИ КА” — što znači „Isus Hristos pobeđuje“. 
• Žito se kuva, melje i meša s orasima i šećerom. Prilikom rezanja kolača, žito se preliva crnim vinom, a manjom svećicom upaljenom u sredini. 
• Sveća se pali na dan slave, gori tokom cele službe, a gasi se pažljivo i u molitvi — domaćin, pre nego što je ugasi, iz čaše vina uzme malu količinu i polako izlije na fitilj. 
• Vino simbolizuje Kristovu krv i služi se u obredu prelivanja kolača i žita. 

Shutterstock

Slavska trpeza — skromno, dostojanstveno i po predanju

U bogatim domovima često teže da “zadive” goste, ali je bitnije da se suština ne izgubi. Kad slava padne u vreme posta (npr. u sredu ili petak), trpeza mora biti posna — nepripremanje mrsne hrane u takvim slučajevima smatra se grehom. 

Domaćin, po pravilu, ne uzima mesto dok sveća gori — on “dvoji” svoje goste, ostaje stojeći kao izraz poštovanja prema svetitelju kome slavi pripada. 

Slava je više od običaja — to je priča o veri, vezi s precima i identitetu. Kad porodica slavi kako treba — ne iz navike ili da se pokaže — već iz srca i po predanju — tada slava zaista postaje blagoslov u domu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)