ZA NAS IZ LOZNICE OVO NIJE OBIČAJ, VEĆ USPOMENA! Zašto se lile pale uoči Petrovdana

Kao dete iz Loznice, cele godine sam čekala baš to veče. Brojali smo dane do Petrovdana, a kada bi sunce zašlo, uzimali bismo lile i izlazili na ulicu. Nije bilo lepšeg osećaja od onog kada se zapali prvi plamen, a čitav grad zasvetli. Smeh, dečja graja, miris dima i osećaj da učestvuješ u nečemu što traje vekovima – to se ne zaboravlja.

Moj deda je znao da napravi najlepšu lilu. Govorio je da nije svaka kora dobra i da se prava lila pravi strpljivo, sa ljubavlju. Dok sam ga gledala kako pažljivo slaže koru trešnje na leskov štap, nisam ni slutila da će mi upravo te uspomene ostati među najlepšima iz detinjstva.

Zato za mene lilanje nije samo običaj. To je miris detinjstva, uspomena na porodicu i jedna od najlepših letnjih noći koje Loznica čuva već generacijama.

Privatna arhiva/foto:Zvonimir Pleskonjić

Kako se prave lile?

Pravljenje lila počinje nekoliko nedelja pre Petrovdana. Nekada je to bio pravi mali porodični posao u kojem su učestvovali i deca i odrasli. Najpre se bira štap od leske ili vrbe, a njegov vrh se pažljivo zaseče. U taj zasek umeće se osušena kora trešnje, višnje ili breze, koja je prethodno sušena kako bi mogla dugo i lepo da gori.

Svaka lila pravila se pažljivo, jer se verovalo da od toga zavisi koliko će dugo plamen trajati. Kada padne mrak, kora se zapali i pretvara u baklju koja osvetljava letnju noć.

Shutterstock

Zašto se lila?

Paljenje petrovdanskih lila, poznato kao lilanje, jedan je od najstarijih običaja u zapadnoj Srbiji i Podrinju. Nastao je još u prehrišćansko doba, kada se verovalo da vatra ima moć da otera zle sile, zaštiti ljude, stoku i useve od nesreće.

Kasnije je običaj povezan sa Petrovdanom, praznikom posvećenim Svetim apostolima Petru i Pavlu, pa se lile pale uveče, 11. jula, odmah nakon zalaska sunca.

Nekada su deca sa upaljenim lilama trčala oko torova i pevala:

"Kuda lile hodile, tuda krave vodile."

Verovalo se da će tako stoka biti zdrava, njive rodne, a domaćinstvo zaštićeno tokom cele godine.

Shutterstock

Shutterstock

Lilanje danas

Iako je nekada imalo zaštitno i obredno značenje, danas je lilanje pre svega praznik tradicije, zajedništva i radosti. Običaj se i dalje neguje u mnogim mestima zapadne Srbije, ali najmasovnije paljenje petrovdanskih lila održava se upravo u Loznici, u porti crkve Pokrova Presvete Bogorodice.

Čim se upali prva lila, plamen se prenosi sa jedne na drugu, pa za nekoliko trenutaka cela porta zablista. Učesnici su uglavnom deca i mladi, baš kao nekada, a uz pesmu, folklor i osmehe stari običaj nastavlja da živi.

Paljenje lila danas je prepoznato i kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, zahvaljujući inicijativi Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.

Shutterstock

"U Loznicu da se vratim..."

Možda se mnogo toga promenilo od vremena kada smo kao deca trčali ulicama sa upaljenim lilama, ali osećaj je ostao isti.

Kada se uoči Petrovdana nebo zacrveni od plamena, a vazduh zamiriše na osušenu koru trešnje, Loznica na jednu noć postane mesto gde se prošlost i sadašnjost sretnu.

I zato, za nas koji smo ovde odrasli, lilanje nije samo običaj – ono je deo detinjstva i uspomena koje nikada ne blede. To je koren, to je znamenje, definicija onoga ko smo i šta smo...

I kada ne znam gde mi je srce,

pratiću plamen baklje, 

u Loznicu da se vratim, da još jednom vidim plamen lile...

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)