HOLIVUD STARI UNAZAD Zašto me lica sa Oskara istovremeno oduševljavaju i nerviraju?

Gledam Oskare i razmišljam – da li je moguće da žene u pedesetim izgledaju kao da su tek u tridesetim? Sve je tu, glamur, haljine, svetla reflektora, savršena šminka, ali ono što najviše upada u oči nisu ni nagrade ni uloge, već lica. Zategnuta, blistava, bez bora, bez traga umora. I u tom trenutku ne mogu da se ne zapitam – da li one stvarno stare ili smo mi ti koji starimo „normalno“?

Tanjug/AP

S jedne strane, prelepo je videti žene u četrdesetim i pedesetim kako dominiraju scenom, dobijaju nagrade i više nisu skrajnute kao nekada. Ali s druge strane, to više nisu žene koje liče na nas. To su žene koje imaju pristup svemu – vrhunskim stručnjacima, tretmanima i zahvatima o kojima većina može samo da čita. I problem nije u tome što one to rade, već u tome što se takav izgled sve više nameće kao standard.

Privatna arhiva/foto:Zvonimir Pleskonjić

Ne postoji krema koja pravi takav efekat. Ne postoji „malo botoksa“ koje daje lice bez ijedne nepravilnosti. To je kombinacija novca, vremena i cele armije ljudi koji rade na tom izgledu. I opet, niko o tome ne govori otvoreno. Umesto toga, svi analiziramo – šta je radila, koliko je uradila, da li je preterala. I dok mislimo da komentarišemo njih, zapravo nesvesno počinjemo da menjamo kriterijume za sebe.

Tanjug/AP

Ono što gledamo na crvenom tepihu nije samo lepota, to je luksuz. To je ono što bismo mogli nazvati „bogato starenje“ – izgled koji dolazi uz novac i mogućnosti koje većina nema. I onda nije ni čudo što se žene često osećaju loše kada se pogledaju u ogledalo. Jer porede realnost sa nečim što zapravo nije dostižno.

A onda dolazi onaj iskreni deo koji možda ne volimo da priznamo – da li bismo i mi uradile isto da možemo? Verovatno bismo. Jer niko ne voli da vidi bore pod jakim svetlom i niko ne želi da izgleda umorno dok svi oko njega izgledaju savršeno. I tu nema osude, samo realnost.

Tanjug/AP

Problem nije u tome šta neko radi sa svojim licem, već u tome što smo zaboravili kako izgleda prirodno starenje. Od žena se danas očekuje da budu mlade, ali ne „previše zategnute“, negovane, ali da se ne vidi da su išta radile. U prevodu – savršene, ali nevidljivo.

Možda je zato danas najveći luksuz ne savršeno lice, već mir sa sobom. Da se pogledate u ogledalo i kažete – dobro je. Ovo sam ja. Bez filtera, bez poređenja i bez potrebe da jurite standarde koji nikada nisu ni bili realni.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)