Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
NE DORUČKUJETE DO PODNEVA? Nova studija otkrila podatak koji će vas naterati da razmislite
Shutterstock
Kada govorimo o zdravlju i dugom životu, obično prvo razmišljamo o tome šta jedemo. Međutim, novo veliko istraživanje sugeriše da bi važnu ulogu moglo da ima i kada jedemo.
Naučnici su analizirali podatke više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina i pratili ih u proseku duže od osam godina. Rezultati su pokazali zanimljivu povezanost između vremena prvog i poslednjeg obroka i rizika od prerane smrti.
Kasni doručak privukao pažnju istraživača
Kao referentnu grupu naučnici su uzeli ljude koji su prvi obrok jeli između 7 i 8 sati ujutru.
U poređenju sa njima, osobe koje su prvi put jele između 8 i 10 sati imale su oko 10 odsto viši relativni rizik od smrti tokom perioda praćenja. Kod onih koji su prvi obrok odlagali sve do posle podneva zabeležen je 29 odsto viši relativni rizik.
Istraživači su procenili i da je kod pedesetogodišnjaka prvi obrok posle 12 sati bio povezan sa prosečno 2,46 godina kraćim očekivanim životnim vekom u odnosu na one koji su jeli između 7 i 8 sati.
Ipak, ovo nikako ne znači da će vam kasni doručak automatski „oduzeti“ dve i po godine života. Reč je o statističkoj povezanosti, a ne dokazu da upravo vreme doručka izaziva kraći život.
Shutterstock
A kada je najbolje večerati?
Još jedan zanimljiv rezultat odnosio se na poslednji obrok u danu. Najpovoljnija povezanost zabeležena je kod ljudi koji su večerali između 19 i 20 sati.
Jedenje posle ponoći bilo je povezano sa 27 odsto višim relativnim rizikom od smrti u odnosu na ovu grupu. Zanimljivo je da ni veoma rana večera nije prošla najbolje – poslednji obrok pre 19 sati bio je povezan sa 13 odsto višim relativnim rizikom.
Freepik.com
Nije važan samo tanjir, već i ritam
Jedno od mogućih objašnjenja krije se u cirkadijalnom ritmu, našem unutrašnjem biološkom satu koji utiče na san, hormone, metabolizam i varenje. Zbog toga vreme obroka može predstavljati još jedan signal kojim telo usklađuje svoje dnevne procese.
Ipak, nema potrebe da zbog jednog istraživanja navijate alarm kako biste doručkovali tačno u sedam. Studija je opservaciona i ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu. Ljudi koji jedu ranije mogu imati i druge životne navike koje utiču na zdravlje.
Ono što rezultati ipak stavljaju u prvi plan jeste zanimljiva ideja: za zdravlje možda nije važno samo šta se nalazi na našem tanjiru, već i ritam kojim jedemo.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar