Naslovna Zdravlje

ZAŠTO SE O OVOME I DALJE ĆUTI? Menstruacija i dalje „nevidljiva“ u sportskim podacima, sve se meri po muškom proseku

Zimske olimpijske igre Milano Kortina 2026. biće najrodno izbalansiranije do sada – skoro polovina takmičara su žene. Na papiru, sport nikada nije bio ravnopravniji. Ali iza brojki, postoji tema o kojoj se i dalje premalo govori – menstrualni ciklus.

Dok vrhunski sportisti danas prate svaki korak, san, puls i oporavak, jedno važno poglavlje ženskog tela često ostaje po strani. Menstrualni ciklus se retko uzima u obzir u analizi performansi, a još ređe se otvoreno pominje u razgovorima sa trenerima, naročito muškim.

Istraživači sa Univerziteta u Tventeu ukazuju na problem koji je dublji od same tehnologije. Docentkinja Armagan Karahanoglu, koja se bavi dizajnom zdravstvenih tehnologija, postavlja jednostavno pitanje: zašto sportsku tehnologiju i dalje dizajniramo prema „muškom proseku“, a ne prema stvarnim, različitim iskustvima tela?

Danas su nosivi uređaji i aplikacije standard u elitnom sportu. Mera se opterećenje, kvalitet sna, oporavak, potrošnja energije. Ali ciklus je složen – razlikuje se od žene do žene, menja se iz meseca u mesec i ne može se svesti na jednostavnu brojku. Upravo zbog te složenosti, tehnologija ga često preskače.

Problem je u tome što bez tog konteksta podaci mogu da zavaraju. Hormonalne promene utiču na energiju, snagu, koncentraciju i oporavak. Ako sistem registruje slabiji rezultat, a ne uzme u obzir fazu ciklusa, može da ga protumači kao lošu formu ili nedovoljan trud. To stvara nepotreban pritisak i pogrešne zaključke.

Ovo nije samo pitanje sporta. Milioni žena svakodnevno koriste pametne satove i aplikacije kako bi planirale trening, radni dan ili san. A većina tih sistema ne uzima u obzir hormonalne oscilacije. Kada tehnologija predstavi podatke kao „čistu objektivnu istinu“, bez konteksta, žena može pomisliti da je problem u njoj – a zapravo je reč o prirodnoj fazi ciklusa.

Zato stručnjaci poručuju: više podataka ne znači uvek i bolje razumevanje. Potrebna nam je empatija u dizajnu tehnologije. Uređaji budućnosti ne bi trebalo samo da prikazuju brojeve, već da pomažu korisnicama da ih razumeju, da objasne promene i pokažu da varijacije nisu slabost, već normalan deo ljudskog tela.

Olimpijske igre su simbol vrhunskih performansi. Ali možda je vreme da shvatimo da vrhunski sport – kao i svakodnevni život – ne može da se meri samo linearnim napretkom. Žensko telo funkcioniše ciklično, a ne po pravoj liniji.

I dok sport napreduje ka većoj ravnopravnosti na terenu, sledeći korak je ravnopravnost i u podacima. Jer prava snaga nije samo u rezultatima – već u razumevanju sopstvenog tela.

BONUS VIDEO: