ŠTA RADITI SA BOŽIĆNOM PŠENICOM: Običaj koji se ne završava bacanjem

Božićna pšenica jedan je od najlepših simbola božićnih praznika u srpskoj tradiciji. Seje se na Svetog Varvaru ili Svetog Nikolu, a do Božića stoji na stolu kao znak života, napretka i novog početka. Njena uloga nije magijska, već simbolična – ona podseća na Hristovo rođenje i obnovu života.

Kada prođe Božić, mnogi se pitaju šta treba uraditi sa božićnom pšenicom. Po starom običaju i crkvenom učenju, pšenica se ne baca u smeće, već se sa poštovanjem vraća prirodi.

Shutterstock

Najčešće se daje pticama, jer se veruje da se time čini dobro delo i pokazuje zahvalnost. U dvorištima se pšenica može prosuti ispod drveta, u bašti ili na zemlji, dok se u seoskim domaćinstvima često daje stoci ili živini. Neki je ostave još koji dan posle Božića, a zatim je vrate prirodi na isti način.

Ako je božićna pšenica bila osveštana, još je važnije da se s njom postupa pažljivo i dostojanstveno. Takve stvari nemaju mesto u smeću, ali ni smisla da se čuvaju cele godine „za sreću“.

Običaj sa božićnom pšenicom završava se tiho i jednostavno – bez sujeverja, ali sa zahvalnošću. Kao i badnjak, i pšenica ima svoju simboliku, ali ne čuva ona dom, već vera, mir i zajedništvo u porodici.

Božićna pšenica nas podseća da praznici nisu u predmetima, već u smislu koji im dajemo i u načinu na koji ih živimo.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)