SLAVSKI KOLAČ SE NE OKREĆE REDA RADI Evo kako to nalaže običaj!

Slavski kolač nije samo hleb na stolu, već srce slave i znak zahvalnosti Bogu i svetitelju zaštitniku. Zato se i njegovo okretanje radi s posebnom pažnjom, mirno i dostojanstveno, bez žurbe i galame. Po običaju, slavski kolač se okreće na sam dan slave, najčešće u crkvi posle liturgije, ali u mnogim domovima i u kući, ako sveštenik dolazi da osveti kolač. Važno je da se to radi sa poštovanjem i razumevanjem smisla, a ne mehanički.

Shutterstock

Kolač se postavlja na sto ili na posebno mesto, a u sredinu se stavlja sveća. Domaćin stoji sa jedne strane, a sveštenik ili gost sa druge. Ako nema sveštenika, kolač okreću domaćin i još jedan član porodice, obično neko stariji. Pre okretanja, izgovara se molitva. Zatim se kolač okreće tri puta u krug, u smeru kazaljke na satu. To trostruko okretanje simbolizuje Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha. Dok se kolač okreće, drži se čvrsto, ali smireno, bez nervoze i smeha.

Posle okretanja, kolač se preliva vinom u obliku krsta. Vino je simbol radosti i blagoslova, ali i Hristove žrtve. Zatim se kolač lomi – ne seče se nožem, već se lomi rukama, jer lomljenje označava zajedništvo i deljenje. Prvi deo kolača uzima domaćin, a zatim se deli ostalima. Kolač se ne baca i ne ostavlja nepoštovano – i mrvice se čuvaju ili se daju pticama, jer se veruje da ništa što je blagosloveno ne treba bacati.

Youtube PrintScreen

Najvažnije je zapamtiti da slavski kolač ne traži savršen oblik, već čistu nameru. Ako se kolač okrene sa verom, smirenošću i zahvalnošću, običaj je ispunjen, čak i ako se nešto ne uradi „po knjizi“. Kako su govorili naši stari – nije greh pogrešiti u pokretu, greh je zaboraviti smisao. Slava je pre svega molitva, mir i zajedništvo, a slavski kolač je njihov najlepši simbol.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)