SLAVIMO SVETOG ILARIONA Monah koji je činio čuda i branio svete ikone

Danas pravoslavni vernici proslavljaju Prepodobnog Ilariona, velikog podvižnika i čudotvorca koji je još od mladosti poneo monaški krst i svoj život posvetio Hristu. Uzdržanjem je pokorio strasti, u tišini i molitvi proveo mnoge godine i udostojio se svešteničkog čina, postavši iguman manastira Pelekite blizu Helesponta u Maloj Aziji.

Prepodobni Ilarion bio je poznat po velikoj duhovnoj snazi i čudesima koja je činio: molitvom je oterivao štetočine sa njiva, zaustavljao grad, izmolio kišu u vreme suše, razdelio reku kao prorok Jelisije, isceljivao bolesne, vraćao vid slepima, podizao hrome i isterivao demone. Ribari su svedočili da im je nakon njegovog blagoslova mreža bila puna ribe i onda kada je sve pre toga bilo uzalud.

Shutterstock

Živeo je u vreme surovih progona ikonoboraca. Kada je car Lav Isavrijanac naredio uništenje svetih ikona, Ilarion je hrabro stao u njihovu odbranu. Zbog odanosti veri i svetinjama, trpeo je mučenja i proganjanje — zbog čega ga crkva ubraja među mučenike.

Na Veliki četvrtak, carev vojvoda upao je u manastir Pelekite tokom liturgije, prekinuo službu, bacio svete Tajne na zemlju i sa vojnicima počeo mučenje bratstva. Četrdeset i dva monaha, među njima и Ilarion, bili su okovani i odvedeni u tamnicu kod Efesa. Mnogi su bili mučeni — jedni bičevani, drugima su paljene brade smolom, neki osakaćeni. Manastir je spaljen, a Prepodobni Ilarion skončao је u zatočeništvu 754. godine, preselivši se u Carstvo Božje.

Danas se sećamo čoveka koji je pokazao da vera može da bude jača od straha, da molitva može da pokrene prirodu, i da hrabrost u odbrani svetinje ima večnu nagradu.

Neka nas molitve Svetog Ilariona ukrepe da čuvamo veru, mir u srcu i snagu duše — baš kao što je i on činio.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)