OVE GREŠKE KOD ČIŠĆENJA KUĆE Nesvesno pravite idealan dom za bakterije

Koliko god da volite da vam je kuća čista, neke navike pri sređivanju doma zapravo rade protiv vas. Umesto da uklonite bakterije, vi im – sasvim nesvesno – nameštate savršen teren da ostanu što duže. Neke greške su sitne, ali vrlo uporne: od peškira koje retko menjate, preko sunđera kojim brišete sve redom, do prljave vode za brisanje podova. U nastavku su najčešće greške zbog kojih bakterije ostaju u kući mnogo duže nego što biste želeli – i kako da ih lako ispravite.

Pixabay.com

1. Peškiri za ruke koje menjate „kad se setite“
Mokar, često korišćen peškir za ruke je mali raj za bakterije – pogotovo ako je u kupatilu, blizu toaleta. Vlaga + toplota + više pari ruku = ozbiljan hotspot za bacile. Peškire za ruke treba prati 2–3 puta nedeljno, a ako imate veliku porodicu i svi ga koriste – i češće, čak i svaki dan.

2. Prljave krpe, sunđeri i mopovi

Čistite, ribate, brišete – ali ako su krpe i sunđeri već puni bakterija, vi ih samo razmazujete po celoj kući.
– krpe perite posle svakog ozbiljnijeg čišćenja
– sunđer za sudove redovno dezinfikujte ili menjajte (najkasnije na 1–2 nedelje)
– mop glavu takođe perite, ne samo ispirajte

Prljavom krpom nema čistog stola.

3. Dezinfekciono sredstvo brišete prebrzo
Velika greška: naprskate sredstvo, odmah obrišete – i mislite da je gotovo. Većina dezinfekcionih sredstava ima tzv. „kontaktno vreme“ – par sekundi ili nekoliko minuta tokom kojih treba da stoje na površini da bi zaista ubila bakterije. Uvek pročitajte etiketu: ako piše da površina treba da bude vidno vlažna 1–2 minuta, pustite da odstoji, pa tek onda prebrišite.

Freepik.com

4. Sredstvo za čišćenje ≠ dezinfekcija

Sredstvo za čišćenje skida masnoću, fleke i prljavštinu – ali ne mora da ubije bakterije. Zato nije isto obrisati fleku sa šporeta i dezinfikovati dasku na kojoj ste sekli sirovo meso. Dezinfekciona sredstva koristite:
– u kuhinji posle sirovog mesa, jaja
– u kupatilu
– kada je neko u kući bio bolestan

Ne morate sve da „gušite“ dezinfekcijom, ali ključne površine – da.

5. Ne čistite pre nego što dezinfikujete
Ako je površina masna, prašnjava ili prljava, dezinfekciono sredstvo teže dopire do bakterija. To znači da ćete potrošiti sredstvo, a efekat će biti slab. Pravilo je jednostavno:

prvo očistite (sapunjavom vodom ili blagim sredstvom),

tek onda dezinfikujte.

6. „Zaboravljene“ površine koje svi diraju
Prekidači, kvake, daljinski, ručke na frižideru, dugmad na mikrotalasnoj, tastere na vodokotliću – sve su to mesta koja stalno dodirujete, a često preskačete kada čistite. Bar jednom nedeljno, a obavezno posle gostiju ili bolesti u kući, prebrišite ih krpom i dezinfekcionim sredstvom ili antibakterijskim maramicama.

Freepik.com

7. Suvom krpom skidate debeo sloj prašine

Suva krpa po debelom sloju prašine – to znači da ste je samo podigli u vazduh, pa je sletela na drugi kraj sobe. Sa prašinom se sele i bakterije. Za jaču zaprljanost uvek koristite blago vlažnu mikrofiber krpu, dobro oceđenu, da prašina ostane na njoj, a ne da leti po kući.

8. Prvo pod, pa onda plafon i police
Ako prvo pometete ili operete pod, a tek onda se setite da obrišete prašinu sa polica, plafona ili lustera – sve će vam se vratiti dole. Redosled je važan:
– prvo plafon, ćoškovi, rasveta, gornje police
– zatim zidovi, vrata
– tek na kraju pod

Tako prašina ide samo u jednom smeru – ka dole, ka krpi i usisivaču.

9. Jedna krpa za celu kuću

Ista krpa za kupatilo, pa onda kuhinju, pa sto u dnevnoj sobi? To je kao da ste bakterijama kupili kartu u jednom pravcu kroz ceo stan. Idealno je da za svaku prostoriju imate posebnu krpu, najbolje različite boje (npr. plava za kupatilo, žuta za kuhinju, zelena za dnevnu). Tako nećete preneti bakterije iz kupatila na sto gde jedete.

Freepik.com

10. Frižider čistite „kad baš mora“
Spolja blista, iznutra – mrlje od mleka, stari sos, fleke od voća i povrća. Unutra je stalna vlaga i hladnoća, što znači da bakterije mogu polako da se šire i kvare namirnice. Frižider bi trebalo temeljno očistiti na svaka 3 meseca, a police obrisati čim se nešto prospe. Izvadite fioke i police, operite ih toplom vodom i deterdžentom, unutrašnjost prebrišite rastvorom sirćeta i vode (1:1).

11. Sudopera i lavabo „se sami čiste“ – nikako
Mnogi misle: „Pa stalno tu ide sapun, deterdžent, voda – to je sigurno čisto“. Nažalost, ne. Sudopera, pogotovo kada perete sirovo meso, sudove i razne ostatke, jedno je od najprljavijih mesta u kući. Slično važi i za lavabo u kupatilu. Najbolje je da bar jednom dnevno:
– operete sudoperu i lavabo deterdžentom
– zatim naprskate dezinfekcionim sredstvom i ostavite da se osuši

12. Jedan sunđer za sve – sudovi, ploča, sto…
Sunđer za sudove je verovatno najprljavija stvar u kući. U njemu su vlaga, ostaci hrane i toplota – savršeno za bakterije. Kada tim istim sunđerom brišete radnu ploču, sto, ringlu – samo širite bakterije.
Sunđer koristite isključivo za sudove, a krpe ili papirne ubruse za ostalo.
Sunđer dezinfikujte (mikrotalasna, mašina za sudove) ili menjajte vrlo često.

Freepik.com

13. Soda bikarbona i sirće – nije čarobni dezinfekciono sredstvo
Da, ova kombinacija peni, šišti i izgleda efektno – ali hemijski, to je reakcija koja na kraju daje vodu i so. Dobra je za odčepljivanje i čišćenje cevi, ali nije pouzdan način za dezinfekciju površina. Sodu i sirće koristite odvojeno:
– soda za ribanje i sklanjanje neprijatnih mirisa
– sirće za skidanje kamenca i masnoća
Za bakterije ipak treba pravo dezinfekciono sredstvo.

14. Iznesete đubre – ali ne operete kantu
Kesa je otišla, ali je kanta ostala – sa kapljicama, flekama i ostacima. To je mali, mračni, vlažni raj za bakterije i insekte. Kantu je poželjno oprati bar jednom nedeljno, a ako puno kuvate i stalno bacate ostatke – i češće. Operite je toplom vodom i deterdžentom, pa poprskajte dezinfekcionim sredstvom i ostavite da se osuši.

15. Tepisi i staze samo se usisavaju
Usisavanje rešava prašinu i mrvice, ali ne i bakterije duboko u vlaknima. Zato se tepisi i staze vremenom pretvaraju u tihu „banku“ prljavštine. Idealno je da se dubinski očiste sezonski (2 puta godišnje) – bilo paročistačem, bilo profesionalnim čišćenjem. Posebno ako imate malu decu ili kućne ljubimce.

16. Jedno bure vode za ceo stan
Ako brišete podove istom vodom, koja je već posivela, vi ustvari samo razmazujete prljavštinu. Pogotovo ako nemate ni trunku dezinfekcionog sredstva u njoj. Bolje je koristiti:
– dve kofe (čista voda + voda za ispiranje),
– ili češće menjati vodu,
– dodati odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju (u skladu sa tipom poda).

Suština je jednostavna: ne rade vam protiv kuće samo velike greške, već i one male, svakodnevne navike. Malo više pažnje, čistija krpa i pravi redosled čišćenja – i bakterijama će biti mnogo teže da ostanu kod vas „u gostima“.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)