KADA VIŠE NE MOŽE PO STAROM Zašto te unutrašnji nemir tera na promenu? Mars prelazi u Ovna 10. aprila!

Postoje periodi kada spolja sve izgleda da je u najboljem redu, ali iznutra više ništa nije isto. Rutina je tu, ljudi su tu, obaveze su tu, ali osećaj koji imate dok sve to živite više nije isti.

U poslednje vreme, mnogi osećaju umor koji nije samo fizički. Osećaju tugu koja se pojavi bez jasnog razloga ili ljutnju koja izbije na mestima gde ranije nije postojala.

I često prvo pomislimo da nešto nije sa nama u redu. A zapravo, možda samo treba da preformulišemo pitanje i da razmislimo šta u našem životu više ne može da ostane isto?

Foto: Danica Đokić

Unutrašnji nemir nije problem koji treba popraviti

Navikli smo da nelagodu brzo sklonimo. Da je objasnimo, umanjimo ili preusmerimo na nešto drugo. Da je ignorišemo kao da ne postoji i da tako mislimo da će se rešiti samo od sebe.

Ali unutrašnji nemir nije greška u našem biću. To je informacija da treba da pogledamo dublje u sebe i da je vreme da nešto staro pustimo. Unutrašnje stanje možemo koristiti kao kompas šta treba da pustimo, a šta da nadogradimo.

Skup emocija koje nas uznemiravaju stvaraju uporan osećaj da nešto više ne možemo da iznesemo na isti način kao pre. Da ono što smo ranije tolerisali, sada počinje da nas umara. Više nemamo kapacitet da se prilagođavamo po svaku cenu.

U astrologiji, ovakvi periodi često dolaze kada se aktiviraju dublji slojevi naše ličnosti. Konkretno period iza nas i boravak planeta u znaku Riba pokrenuo je osećanja koja smo dugo držali duboko u sebi. Probudilo se ono što ne pokazujemo drugima, već ono što dugo guramo u stranu.

I tada ne dolazi odmah rešenje. Prvo dolazi osećaj.

Foto: Danica Đokić

Umor koji osećaš ima svoje značenje

Mars prelazi danas, 10. aprila u znka Ovna, ali Merkur još uvek ostaje u Ribama sve do 15. aprila. Uskoro počinjemo sa regeneracijo svog tela i umor će da popušta.

Bitno je da znate da nije svaki umor isti. Postoji umor od obaveza. Ali postoji i umor od uloga koje više ne želimo da igramo.

Od toga da budemo razumni kada nam se plače. Da ćutimo kada osećamo da nešto nije u redu. Da razumemo druge, a sebe stalno da stavljamo na čekanje.

Kada se taj umor nagomila, telo i emocije počinju da reaguju. Nekada kroz povlačenje, nekada kroz razdražljivost, a nekada kroz osećaj da nam treba više prostora nego ranije.

To nije slabost. To je znak da smo došli do granice koja traži promenu.

Ljutnja i tuga nisu neprijatelji

Mnogi sa koji nas okružuju pokušavaju da „smire“ sebe što pre. Da ne budu previše. Da ne osete sve do kraja. Neki smatraju da će ignorisanjem sve biti rešeno.

Ali emocije koje se sada pokreću imaju svoju funkciju. Tuga često govori o onome što smo dugo prećutali ili izgubili u sebi. Govore o delovima nas koji nisu imali prostor da postoje.

Ljutnja pokazuje gde smo dozvolili da nam drugi pređu granice. Pokazaće gde smo rekla „da“, a mislili smo „ne“. Ljutimo se kada se prilagodilmo drugima, iako ti nije bilo dobro za nas.

Kada se ove emocije pojave, to ne znači da idemo unazad i da smo se opet vratili na početak. To znači da počinjemo da vidimo jasnije.

Shutterstock

Promena NE počinje velikim odlukama

Kada shvatimo da više ne možemo po starom, često se javi pritisak kao da moramo odmah da presečemo i odmah da znamo sve odgovore. Promena se isto rađa i dolazi lagano, ne odmah preko noći sve bude novo.

Ali prava promena ne počinje naglo. Počinje u malim, svakodnevnim trenucima. Promenu mi kreiramo laganim koracima i odlukama koje unosimo u dan.

I tako svesno kažemo ono što ranije ne bi rekli. Ne pristanemo na nešto što nam ne prija. Promena se desi kada napravimo prostor za sebe, bez objašnjenja.

To su mali pomaci koji menjaju unutrašnji odnos prema sebi. I iz tog odnosa kasnije dolaze i veće odluke. Da bi se desila promena ne moramo da mozgamo već da napravimo male iskorake.

Ilustracija K1

Ne moramo još da znamo šta dalje

Jedan od najtežih delova ovog procesa je neizvesnost. Znamo da više ne možemo po starom.
Ali još uvek ne znamo kako da to primenimo.

I to je u redu. Astrologija nas uči da postoje faze u kojima nije vreme za jasne odgovore, već za razumevanje. Sada je trenutak za pokret i akciju, ali i za osluškivanje. Bitan korak je prisutnost u onome što osećamo i u onome što želimo da radimo. To će nam izgraditi jasnoću.

Ne morašmo odmah da imamo plan. Dovoljno je da priznamo kako se osećamo. Možda nije kraj, možda je početak odnosa sa sobom

Unutrašnji nemir često doživljavamo kao znak da nešto nije u redu. Ali on vrlo često dolazi kada počinjemo da budemo iskreniji prema sebi.

Kada više ne možemo da zanemarimo ono što osećamo i kada više ne želimo da idemo protiv sebe. I to nije lak proces. Ali je važan.

Jer svaki put kada se zauzmemo za seve, čak i u malim stvarima, gradimo odnos koji je stabilniji od bilo koje spoljašnje sigurnosti.

Zato, ako osećate da više ne možete po starom, nemojte to odmah pokušavati da promenite ili popravite.

Možda je to prvi jasan znak da ste spremni da živite drugačije. Planete u Ovnu u drugoj polovini aprila nas uče kako da zrelije se ponašamo prema sebi. Da grdimo autoritet i samopouzdanje.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)