ŠTA SE RADI TREĆI DAN BOŽIĆA Običaji koji zatvaraju praznike i čuvaju mir u domu!

Treći dan Božića, u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, obeležava se kao Sveti Stefan – Stevanjdan, praznik koji ima posebno mesto u narodu. Ovaj dan zaokružuje božićne praznike i nosi poruku zahvalnosti, smirenja i povratka svakodnevnom životu, ali uz poštovanje običaja koji se vekovima prenose s kolena na koleno.

Iznošenje božićne slame

Jedan od najvažnijih običaja trećeg dana Božića jeste iznošenje slame iz kuće. Slama, koja je na Badnje veče unesena pod trpezu kao simbol Hristovog rođenja, na Stevanjdan se pažljivo sakuplja i iznosi iz doma. U nekim krajevima se nosi u voćnjak, štalu ili pčelinjak, jer se veruje da donosi rodnu i blagoslovenu godinu.

Prema narodnom verovanju, slamu najčešće iznose žene, tiho i bez galame, jer se smatra da se tako Božić ispraća u miru.

Shutterstock

Dan okupljanja, ali bez velikih gozbi

Za razliku od Božića, treći dan praznika obeležava se skromnije. Iako je Sveti Stefan česta krsna slava, veruje se da se tog dana ne preteruje sa hranom i pićem, jer su ukućani i gosti već siti od božićnih trpeza. Upravo zbog toga u narodu postoji šala da je Stevanjdan „slava za škrtice“, ali suština praznika nije u obilju, već u zajedništvu i poštovanju.

Molitva i zahvalnost

Treći dan Božića posvećen je molitvi Svetom Stefanu, prvom hrišćanskom mučeniku. Vernici se mole za zdravlje, slogu u porodici i mir u kući. Ovo je dan kada se sabiraju utisci praznika i u srcu nosi zahvalnost za sve što je dato.

Završetak božićnog ciklusa

Stevanjdan simbolično označava kraj božićnih običaja. Nakon njega se dom vraća svakodnevnom ritmu, ali se veruje da mir, toplina i blagoslov koji su uneti za Božić treba da se čuvaju tokom cele godine.

Treći dan Božića podseća da praznici nisu samo u trpezi i darovima, već u tišini, porodičnoj bliskosti i veri koja se neguje iz dana u dan.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)